• slideshow_2
  • slideshow_3
  • slideshow_4

Корисник

Нисте регистровани?

Почетна страна / О Бањој Луци / Историја / ПОЧЕЦИ "КОЧИЋЕВОГ ЗБОРА"
ПОЧЕЦИ "КОЧИЋЕВОГ ЗБОРА" PDF верзија   Верзија за штампу

Поводом 50. годишњице смрти књижевника, народног трибуна и борца за права народа, његову политичку и националну равноправност, у родном мјесту Петра Кочића – Стричићима - 1966. године заживјела је културна манифестација под називом „Кочићев збор“. Организатори првог збора - представници КАБ-а - су, са жељом да ревитализују Кочићев лик и дјело (а по узору на „Вуков сабор“ у Тршићу) дошли на идеју да обнове кућу Петра Кочића и организују манифестацију етно-биографског карактера, која би народ упознала са ликом и дјелом овог српског великана и која би - уједно - чувала народну традицију и обичаје.
Дакле, почевши од 1966. на Мањачи се сваке године окупља велики број људи, који низом манифестација културног и забавног карактера оживљава традиционални дух и дјело Петра Кочића. У Стричићима наступају домаћи извођачи, а такмиче се за „титулу“ најбољих гусала, тамбурице или народне ношње. Прве године, по мишљењу већине, награду за најљепшу ношњу добио је Михајло Ђулић. Збору је присуствовало око 6.000 људи из разних крајева тадашње Југославије, док је треће године већ забиљежено 10.000 посјетилаца.
Кућа Петра Кочића обновљена је и реконструисана средствима тадашње Културно-просвјетне заједнице БиХ, која је за ту намјену издвојила око милион динара. Бањолучки глумац Владо Зељковић наступио је те 1966. године као Давид Штрбац и побрао симпатије присутних, који су се - послије одгледане представе - забавили играјући кола и уживајући у печеној јагњетини. Боравак у природи за многе породице из града представља право уживање, а бројне „градске куће“ су прихватиле „змијањски тренд“, када је ријеч о украсима и ситницама за уређење стана.
У Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањој Луци постоји и видео-запис са прве манифестације, на којем су се појавиле и Кочићева супруга и кћерка. На првом сабору наступио је и гуслар Васо Ковлаш, будући заштитни знак манифестације, који је - иако у позним годинама - наступио и на првом „Кочићевом збору“.
Посјетиоци – и те 1966. године, а и касније, све до данашњих дана - увијек највише очекују од борбе бикова. За награду „Јаблан“ обично се бори осам до десет бикова, а крајем шездесетих година прошлог вијека награда је износила између 30.000 и 50.000 тадашњих динара. Атмосфера на првим „Коћићевим зборовима“ увијек је била жива, уз звуке гусала и двојница, а народно весеље би се настављало до дубоко у ноћ...

Градска управа града Бањa Лукa © 2008