• slideshow_2
  • slideshow_3
  • slideshow_4

Бања Лука - град са повољним пословним окружењем

Уређење грађевинског земљишта


Ефекти помоћи привредницима

Водич за инвеститоре

План капиталних инвестиција Града Бања Лука

Корисник

Нисте регистровани?

Почетна страна / Привреда / Основни показатељи
Основни показатељи PDF верзија   Верзија за штампу

Према прелиминарним резултатима пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013. године, на подручју града Бање Луке, односно на површини од 1.239 квадратна километра, било је 199.191 становник, из чега слиједи да просјечна густина насељености износи 160,77 становника на квадратни километар. Према истим резултатима пописа из октобра 2013. године, на подручју града је пописано 65.225 домаћинстава и 87.986 станова. Републички завод за статистику извршио је процјену броја становинка за 2015. годину, према којој је на на подручју града Бање Луке 231.638 становника, а тиме је и густина насељености на подручју Бање Луке 186,96 становника на квадратни километар.

Број и структура запослених радника
Према подацима Пореске управе РС, 31.12.2016. године на подручју Бањалуке било је запослено 65.330 радника. У наведеном броју запослених, према областима привређивања, највећи број запослених био је у области трговине (14.177 или 21,7%). У јавној управи, одбрани и обавезном социјалном осигурању било је запослено 7.709 радника или 11,8%, у прерађивачкој индустрији 7.252 радника или 11,1%, у области саобраћаја и складиштења 6.206 радника (9,5%), у здравству и социјалном раду 5.488 радника (8,4%), у образовању 5.030 радника (7,7%), у финансијским дјелатностима 3.201 радник (4,9%), у стручним, научним и техничким дјелатностима 3.136 радника (4,8%), у грађевинарству 2.874 радника (4,4%) и у дјелатности информација и комуникација 2.744 радника (4,2%), док је у осталим дјелатностима било запослено 7.513 радника, односно 11,5% укупног броја запослених.
Посматрајући према пословним субјектима, у укупном броју запослених на подручју града Бањалуке на крају 2016. године (65.330 радника), 57.065 радника било је запослено код правних лица, а 8.265 радника код самосталних предузетника.

Број запослених у граду Бањој Луци у 2016. години, структура према дјелатностима и ранг дјелатности можете погледати овдје.

Према саопштењу Пореске управе РС, која води регистар активних пословних субјеката, са стањем 31.12.2016. године, на подручју града Бањалуке укупно је било регистровано 17.258 пословних субјеката (9.492 правна лица и 7.766 предузетника). При том је Пореска управа РС на подручју града Бањалуке регистровала 65.330 радника (основна дјелатност, сједиште на територији града), од којих је 57.065 радника запослено код правних лица, а 8.265 радника код самосталних предузетника.
Стопа запослености на подручју града Бањалуке на крају 2016. године износила је 28,2% (однос броја запослених и броја становника, којег је процијенио Републички завод за статистику).
Рачунајући стопу незапослености као однос активне понуде радне снаге и збира незапослених и запослених (административна стопа незапослености), на подручју града Бањалуке забиљежено је смањење стопе незапослености, са 20,0% децембра 2015. године, на 17,8% децембра 2016. године.
Oднос броја пензионера и запослених лица илуструје податак да је децембра 2015. године, као и децембра 2016. године на подручју града Бањалуке на сваких десет запослених радника било шест пензионера.
Упоредне показатеље запослености погледајте овдје.

Самостално предузетништво
Након доношења Уредбе о класификацији дјелатности Републике Српске, укинуте су ознаке облика обављања предузетничке дјелатности, тако да Одјељење за привреду води регистар издатих одобрења за обављање предузетничке дјелатности, која има јединствену ознаку с.п. (самостални предузетник). Према регистру Одјељења за привреду и Одјељења за саобраћај и путеве, на подручју града Бањалуке број активних самосталних предузетника на подручју града износио је крајем 2016. године (децембра 2015. године 4.402). Током  2016. године у Одјељењу за привреду издато је 713 одобрења за рад самосталних предузетника, а одјава дјелатности 658.  
Према шифрама дјелатности, Одјељење за привреду је утврдило да је крајем 2016. године било активних трговинских радњи 1.418 (31,8%), угоститељских радњи 933 (20,9%), у области осталих услужних дјелатности 614 (13,8%), у области прерађивачке индустије 428 (9,6%), предузетника у области саобраћаја и складиштења 332 (7,4%), предузетника у области стручних, научних и техничких дјелатности 299 (6,7%), у области грађевинарства 164 предузетника (3,7%), док су с учешћем од 1,2% пословали предузетници у области информација и комуникација, административних и помоћних услужних дјелатности и предузетници у области умјетности, забаве и рекреације. Детаљније погледајте овдје.

Према подацима Пореске управе РС, са стањем 31.12.2016. године, на подручју града Бањалуке регистровано је 7.766 самосталних предузетника (у овај број, који публикује Пореска управа РС, укључени су и предузетници, којима одобрења за рад издају други органи), код којих је  укупно запослено 8.265 радника (у предузетничкој дјелатности, укуључујући и послодавца, просјечно запослен 1,1 радник).

Инвестиције
Према подацима Републичког завода за статистику о реализованим инвестицијама, који се публикују октобра текуће године за претходну годину, у 2016. години на подручју града Бањалуке вриједност реализованих инвестиција износила је 544.868.000 КМ и за 35,4% је већа, у односу на 2015. годину (402.464.000 КМ).

С аспекта карактера изградње, на изградњу нових капацитета односило се 57,9%, на реконструкцију, модернизацију и проширење 37,7%, а на одржавање постојећих капацитета 4,4%. Са становишта техничке структуре, највеће учешће имају инвестиције у у машине, опрему и транспортна средства (52,1%) и инвестиције грађевинске објекте (38,2%).

Посматрајући вриједност инвестиција реализованих на подручју града Бањалуке у периоду од 2011. до 2016. године, уочава се да је нарочит раст забиљежен у 2013. години, у односу на 2012. годину (29,2%), док је у 2014. години, у односу на 2013. годину забиљежено смањење вриједности инвестиција од 44,7%. Сходно томе, у 2014. години знатно је смањено и учешће вриједности инвестиција града Бањалуке у инвестицијама Републике Српске (са 41,8% у 2013. години на 17,9% у 2014. години). Поновно повећање вриједности инвестиција од 12,7% забиљежено је у 2015. години, у односу на 2014. годину, као и повећање учешћа вриједности инвестиција града Бањалуке у инвестицијама Републике Српске (24,6%). У 2016. години, у односу на 2015. годину, вриједност инвестиција града Бањалуке повећана је 35,4%, а њено учешће у инвестицијама Републике Српске порасло је на 32,7%.

Преглед реализованих инвестиција погледајте овдје.

Угоститељство и туризам
У 2015. години на подручју града Бањалуке у области угоститељства и туризма  пословало је више од 1.000 привредних субјеката различитих облика организовања. Услуге смјештаја на подручју града пружају хотели, мотели, хостели, гарни хотели, преноћишта и собе за изнајмљивање с укупно 1.696 лежајева.
У 2015. години укупно је остварено 125.933 ноћења или 12,1% више у односу на број ноћења остварен у 2014. години (112.293), од чега су 52.015 домаћи гости (41,3%) и 73.918 страни гости (58,7%). Бањалуку је током 2015. године посјетило укупно 78.839 туриста или 13,2% више у односу на 2014. годину, од чега 35.340 домаћих (44,8%) и 43.499 страних гостију (55,2%). Искориштеност смјештајних капацитета у 2015. години износила је 20,3%.

Тржиште рада
Према подацима Бироа за запошљавање Бањалука, на дан 31.12.2016. године активну понуду радне снаге на подручју града чинило је 14.192 незапослена лица. Према евиденцији Бироа, у периоду јануар-децембар 2016. године по основу запослења брисано је с евиденције 6.360 незапослених лица, а у истом периоду евидентирано је новопријављених 6.427 лица, која траже запослење. У структури укупног броја активне понуде радне снаге, незапослених женског пола је 52,8%, а мушкараца је 47,2%. У старосној структури незапослених лица, 60,5% чине незапослени животне доби од 30 до 55 година. Посматрајући квалификациону структуру активне понуде радне снаге, највеће учешће од 32,4% имају незапослена лица техничари средње стручне спреме, а затим слиједе незапослени квалификовани радници с учешћем од 29,4%.
Табеларне податке о радној снази погледајте овдје.

Плате и пензије
Према подацима Републичког завода за статистику, просјечна нето плата у периоду I-XII 2016. године за град Бањалуку износила је 962 КМ (у 2015. години 964 КМ).
На нивоу Републике Српске у 2016. години остварена је просјечна мјесечна бруто плата у износу од 1.344 КМ (на подручју града Бањалуке 1.561 КМ), док је просјечна мјесечна нето плата на нивоу Републике Српске у 2016. години износила 836 КМ (на подручју града Бањалуке 962 КМ).
Посматрано по подручјима, у 2016. години на нивоу Републике Српске, највиша просјечна нето плата исплаћена је у финансијским дјелатностима и дјелатности осигурања (1.269 КМ), док је најнижа просјечна нето плата у 2016. години исплаћена у подручју административних и помоћних услужних дјелатности (518 КМ) и грађевинарству (537 КМ).
Посматрано по подручјима, у 2016. години на нивоу Републике Српске највиша просјечна нето плата исплаћена је у финансијским дјелатностима и дјелатности осигурања (1.269 КМ), док је најнижа просјечна нето плата у 2016. години исплаћена у подручју административних и помоћних услужних дјелатности (518 КМ). Детаљније....

Резултати процеса приватизације бањолучких предузећа
Према резултатима процеса приватизације државног капитала у предузећима, које публикује Инвестиционо-развојна банка РС, у оквиру 185 бањалучких предузећа, за која је утврђен метод готовинске продаје државног капитала, у протеклих 16 година приватизована су укупно 132 предузећа (71,35% укупног броја бањалучких предузећа предвиђених за приватизацију). Приход остварен продајом државног капитала 132 бањалучка предузећа износи 1.371.575.962,46 КМ. У посљедње четири године резултати приватизације садржани су у приходу од продаје акција 7 бањалучких предузећа, чијим се акцијама трговало на Бањалучкој берзи.
Детаљније погледајте овдје.

Индустрија је и даље један од носилаца привредног развоја, али с двоструко мањим учешћем у структури привреде, него прије двије деценије. Прерађивачка индустрија треба да постане кључни сегмент за креирање нових радних мјеста. У лакој индустрији производни капацитети су слабије развијени, радна снага је јефтина, у односу на индустрију металског типа те је због је тога атрактивнија за стране улагаче. Међутим, знатно веће учешће оствариле су друге привредне гране као: саобраћај и везе, грађевинарство, финансијско-техничке и пословне услуге, пољопривреда и трговина, које постају носиоци привредног развоја.

Ажурирано: октобар 2017. године

Градска управа града Бањa Лукa © 2008